|
Uglješa Šajtinac, dramski i prozni pisac
Život je melodrama
 Drama "Hudersfild" poznatog domaćeg dramskog pisca
Uglješe Šajtinca (Zrenjanin, 1971), koji je do sada objavio i tri
knjige proze, doživela je premijeru u pozorištu "West Yorkshire
Playhouse" u Lidzu dobivši odlične kritike strogog "Gardijana". Nakon
Lidza, drama "Hudersfield" u režiji Aleks Čizam doživela je premijeru i
u Teatru "Bojan Stupica". U predstavi igraju: Goran Šušljik, Nebojša
Glogovac, Josif Tatić, Vojin Ćetković, Damjan Kecojević i Tijana
Mladenović. Uglješa Šajtinac jedan je od najizvođenijih domaćih
dramskih pisaca. Njegovi komadi igrali su i igraju u "Beogradskom
dramskom pozorištu", "Dadovu", "Srpskom narodnom pozorištu"...
Plastelin: Kako je vaša drama dospela do pozorišta u Lidzu?
Uglješa Šajtinac: - Poslao sam je na čitanje svojoj prijateljici
Duški Radosavljević. Ona radi kao dramaturg u Norther Stage teatru u
Njukastlu. Ljudi okupljeni oko projekta NADA u Narodnom pozorištu u
Beogradu, pre svih Miloš Krečković, Milan Govedarica, Marija
Stojanović, takođe su je kasnije pročitali. Kad je tekst dospeo do
Aleks Čizam, koja je literarni direktor West Yorkshire Playhausa iz
Lidsa, ona je procenila njegove vrednosti, zainteresovala se da stupi u
kontakt sa mnom...
Da li ću pogrešiti ukoliko vašu dramu "Hudersfild" nazovem
tragedijom? Ona je gorka. Kako tokom pisanja izdržavate gorčinu koja je
"scenografija" vaših junaka?
- Ne izdržavam, očigledno. Inače, ćutao bih i ne bi pisao. Nemam ništa
protiv takve definicije "Hudersfielda". Izgubljeni smo i to je tačno,
ali istinsko poništavanje doživećemo tek gubitkom emocija. Proces je u
toku. To je i u umetničkom i u sveopštem smislu stanje stvari. Proces
je svetskih razmera, ne lokalnih. Inače, ne verujem da bismo imali baš
toliko zajedničkih pitanja na koje tražimo i nudimo odgovore. O tome
sam imao, i imaću, tek značajne razgovore sa ljudima koji u drugoj
sredini žele da skrenu pažnju na ono o čemu pišem.
U Lidzu su čitani i delovi vaše najnovije drame "Banat". "Banat"
se bavi sudbinama Nemaca i Srba, uopšte Banaćana, pred Drugi svetski
rat...
- Odavno sam želeo da napišem tu dramu. Istraživao sam, ali se nisam
zatrpao istorijskom građom. Ni etnologijom. Zanimalo me je suštinsko.
Očaj, sreća, razočaranje, izdaja i osveta, to su večne teme. Konačno,
Banat je pojam veći od ličnog doživljaja. Verovatno veći i od mog
doživljaja ovog prostora na kojem su vekovima rasli moji preci. Ne
očekujem da u tom smislu dajem prilog veći od svog sopstvenog
doživljaja. Više ne mogu i neću. Dosta mi je kojekakvih idiotskih
tumačenja ovog prostora koji ne odmiču od pukog istoricizma, etnograđe
i izrabljivanja stereotipa. Da postoji i da je postojalo još pisaca
koji čine čuda, ne bi li Banat uzdigli na nivo svetske literarne
baštine - o tome svedoče njihova dela. Da ne navodim imena, oni će se
sami prepoznati u prethodnoj rečenici, i što je najvažnije, u smislu
koji ona želi da naglasi.
Da li je melodrama vaš omiljeni žanr?
- Čovek je melodramatično biće. Rađa se i umire u melodrami. Njoj niko
ne može da izmakne, ni najveći zlikovac, ni čovek dobar "ko lebac".
Daću ti jednostavan primer. Kaubojski film. Dobar momak. Loš momak.
Onda, odnekud, ušeta zgodna ženska i sve oživi. Dobar postaje loš, a
loš dobar. To je zajebanije od svakog prstena oko kojeg ratuju trolovi,
patuljci, vilenjaci i slična bića.
Dobio si pozitivnu kritiku u "Gardijanu". Kako su u Lidzu pročitali tvoj tekst?
- Veliki uspeh bio je već i sam dolazak novinara pomenutog lista na
premijeru, a potvrda uspeha njegov kritički osvrt koji je posle
nekoliko dana objavljen. Kris Torp (pisac, glumac, reditelj - Unlimited
Theatre Sheffield), Duška Radosavljević (dramaturg i prevodilac -
Northerstage Theatre, Newcastle) i pre svih Aleks Čizam (West Yorkshire
Playhouse, Leeds ), dobro su pročitali tekst. Ja sam došao sa svojim
iskustvom, a oni su me dočekali sa njihovim iskustvima. Razmenili smo
to što imamo i završili posao.
Razgovor vodio: Mića Vujičić
|
