RecenzijeKoncertiTop&VestiPrijateljiRetroRazgovor
 
Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Tim Hecker - Dropped Pianos (Kranky, 2011.)

 

ImageSvečanost klavirskih nota nas upućuje na prolaz kroz kovitlac, i nebom se igraju munje dok nesmetano mislimo svoju misao. Talasanje vodene površine izobličuje odraze noćnih svetala. Nežno i erotično, prsti se spuštaju na dirke. Rezonantna prenuća iz duboke melanholije. Umetnik se vrpolji na drvenoj stolici koja pucketa pod njegovom težinom dok on svira uporedo sa nemirom svog bića kako bi našao pravi ton i interval u kom će spustiti ruku na klavir, dok se njiše, uzdiše, zaustavlja dah, napinje se, trlja znojave dlanove o izanđale pantalone i briše znoj sa čela. Jedva izdržava atmosferski pritisak svega oko sebe, ali zdeljao je misli koje ne želi da isprati i dobija priču koju želi da saopšti - ogoljenu, a blagu i punu emocije - jedan kroki, da ga dopunimo sobom.

 

Orgulje iz katedrale na trgu u sveže oblačno jutro posle kiše produžavaju iluziju trajanja. Buka, zujanje, repovi zvukova iz pozadine, gubljenje slike, bleskovi svesti, vrtoglavo vrtenje u mestu, titranje snopova svetlosti nas posmatra same, izgubljene, bačene - u milion varijanata. Razvijanja i opružanja u koliziji sa strahom koji grči. Sve oko nas osciluje i lupa kao sudnji dan. Zvona. Nepravilna ponavljanja, odstupanja i zapinjanja, slamanja i rast.

 

Autor: Aleksanda Jelačić

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement