Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Kratka istorija kikindskog rokenrola u dva dela

 

Mali krug (1)

 

sveciRokenrol u Kikindi? U malom, paorskom kraju? Zvuči šašavo, ali veoma istinito. Sviralo se ovde u isto vreme kad i u velikim gradovima. I još se svira. Doduše retko. Da Kikinda nije poslednja rupa na svirali u muzičkom životu, ne govori samo podatak da je u našem gradu izlazio prvi muzički časopis u Srba "Gudalo" već i da se u Kikindi svirao, slušao i igrao rokenrol već krajem pedesetih godina XX veka, baš kad i u velikim gradovima Jugoslavije, Beogradu i Zagrebu, ali i u Londonu, Njujorku ili Los Anđelesu. Slobodan Vujin je u Kikindu doneo ne samo prvu vaterpolo loptu, već je i 1958. godine iz Italije, iz Trsta, doneo longplej i sing-ploče Little Richarda, Billa Haleya, Little Eve, Peta Bunna, Tommyja Steela… Rokenrol je počeo od ljudi koji su prvi doneli ploče, koji su ručno pravili gitare i pojačala (ako već nisu svirali na starim "Kosmaj" radio-aparatima).

 

Iskreno i spontano: Mesta gde se prvi put čuo rokenrol u Kikindi su igranke organizovane u "Mikinici", Domu JNA i "Partizanu". Kasnije su igranke bile organizovane i u salama mesnih zajednica. "Mikinca", kako se popularno zvao Dom zanatlija, bio je prvi, pravi hram rokenrola u Kikindi. Svoja umeća su pred radničkom omladinom pokazivali Sava Adamov, prvi električni gitarista, Pišta Međeši, trubač, Đula Mesaroš, bubnjar, Flajs, saksofonista, a pevao je Žika Šoklovački... U "Partizanu" je druga ekipa širila novu modu i zvuk: Dušan Tornjanski Cuki je pevao, Brane Simić i Vlada Kovačević su svirali trubu i trombon, Mile Karastanković i Šlezinger klavir, Vujin kontrabas, Mold Laci bubnjeve...

 

Bilo je to vreme kada voleti rok, svirati ga, slušati, ili pratiti rok modu i nije bilo tako jednostavno. Sredina pedesetih je vreme kada je ondašnja omladina videla da se i na Zapadu nešto dešava. Nakon torture sovjetskih filmova, pravi šok izazvala je bioskopska predstava kultnog filma "Bal na vodi". Onda je prvi put viđen film u boji, pun glamura i, doduše, džez i sving muzike. Potom je došao i rok.

 

Brzi, moderni ritmovi privukili su i novu publiku, uglavnom iz dve velike škole: Gimnazije i škole za vaspitače i, za kratko vreme, igranke u "Partizanu" postale su pravo mesto za zabavu kikindske omladine. Cuki Tornjanski se seća da je orkestar "Mladost" prvi u Jugoslaviji svirao "Dajanu" od Paula Anke, a sa kompozicijom "Adam i Eva" od istog autora, orkestar je na igranci 8. marta 1961. godine devojkama čestitao Dan žena uz opštu vrisku i ciku.

 

Međutim, pravoverni komunisti nisu blagonaklono gledali na ove novotarije sa Zapada. Početkom šezdesetih milicija nije dozvoljavala da se na igrankama igra rokenrol, čak su u nekim slučajevima išli toliko daleko da su momcima od popularnih frula pantalona veštim potezima makaza pravili bermude. Isto se dešavalo i kada su sedamdesetih u modu ušle zvoncare, koje su, kada su bili izuzetno raspoloženi, čuvari reda i gradski silosi cepali po šavovima, ili kada su šišali "čupavce". Usred dana, 1967. godine, u centru grada, ispred Vojvođanske banke, milicija je javno ošišala Stevana Vojvodića Stiva i Branka Miloševa, gitaristu i pevača "Svađalica". Boža Šević, znan i kao Boža Šiz, kaže da su miliciji i profesorima u školama doskakali tako što su pozadi kosu šišali, a napred, šiške, puštali, kao Bitlsi. Zanimljivo je svedočenje Matije Gajina, gitariste i pevača "Svetaca". Pošto su džabe svirali u Mašinsko-tehničkoj školi, koju su pohađali, Gajin i Antal Sabo, basista, imali su pravo da nose dužu kosu od ostalih učenika.

 

osdigitiBitka bendova: Nakon početaka, 60, 61. i 62. godine, doba nevinosti, sponatnosti, naivnosti i iskrenosti, rokenrol, sredinom šezdesetih, polako počinje da biva profesija. Prvu, pravu kikindsku rok grupu osnovali su krajem 1963. godine Miloš Iličin Ćilim, Emil Saks, Laci Moldvai i Stanimir Strajinić Cane. Grupi su dali ime prema svojim početnim imenima – MELS. Emil Saks, koji danas živi i radi u Novom Sadu, svirao je solo gitaru, Ćilim, koji danas živi u Zrenjaninu i svira u tamburaškom orkestru, ritam gitaru, basista je bio Laci Moldvai, dok je Cane svirao bubnjeve. Laci i Cane, nažalost, više nisu živi. Ranih šezdesetih, engleska grupa Shadows, čija je muzika bila pročišćena, puna ritma, savršeno kontrolisana i koju je svako mogao da sluša, bila je najvažnija grupa u početnom razvoju jugoslovenskog rokenrola. Tako je i kikindski MELS najčešće, na igrankama u "Mikinici", svirao pesme Shadowsa. Sve dok u grupu nije, u leto 1964. godine, došao Stevan Vojvodić Stiv, MELS je svirao instrumentalnu muziku. Stiv i njegov stariji brat Mirko učestvovali su na audiciji za pevača koju je te godine organizovao MELS u bašti Doma JNA, sa sopstvenom kompozicijom "Dance with me". Orkestar Mirka nije preterano interesovao, ali Stevu Vojvodića jeste. Sledeće, 1965. godine, MELS je zbog čestih svađa promenuo ime u "Svađalice".

 

Iste godine u Kikindi je oformljen još jedan sastav "električara". Kada je prvi put čuo sing-ploču Beatlesa "She loves you", koju mu je donela sestra iz Nemačke, Matija Gajin je čvrsto odlučio da svira rokenrol. Matija i njegovi drugari iz škole, Jovan Buter i Antal Sabo, osnovali su sastav "Plameni". Svirali su, naravno, Shadowse, nastupili su jednom u Nakovu, a zatim se pojačali i promenili ime. Postali su "Sveci". Matija Gajin je svirao solo gitaru, Antal Sabo bas, Vojislav Sivčev ritam gitaru, Vladimir Spremo je bio vokal, a Jovan Buter bubnjar. Rokenrol u Kikindi, u drugoj polovini šezdesetih, obeležili su "Sveci" i "Svađalice". Njihove igranke, muzika i rivalitet.

 

maglaPomno su se preslušavale ploče i hit pesme Radio Luksemburga, skidale melodije i tekstovi, vredno se vežbalo, nabavljala se oprema."Svađalice" su najčešće svirale na igrankama u Domu JNA, a "Sveci" u "Mikinici". "Svađalice" su na repertoaru imale uglavnom mirnije pesme a la Shadows i Beatles, dok su "Sveci" bili rok bend u pravom smislu. Svirali su pesme Troggsa, Rolling Stonsa, Animalsa... Na njihovim nastupima, priseća se Matija Gajin, publika se valjala, cepala košulje, a prvi put u Kikindi je viđen i urnebesan nastup Vlade Sprema, prvobitnog pevača "Svetaca", koji je u zanosu padao i bacao se po bini.

 

Rivalitet između "Svađalica" i "Svetaca" dostigao je vrhunac kada je krajem šezdesetih organizovan muzički duel dve grupe na svirci u Pozorištu. Svirali su po deset pesama, a publika je glasala koja je grupa bolja. Pobedile su "Svađalice" za dvadesetak glasova, a kao nagradu dobile - tortu. Atmosfera je bila usijana, publika je gromoglasno navijala lupajući o šerpe, lonce i poklopce. Matija kaže da su "Svađalice" pobedile samo zbog Branka Miloševa, koji je pesme Beatlesa pevao kao od šale, a bio je i lep i veoma atraktivan za devojke.

 

Grupa "Svađalice" raspala se krajem 1968. godine, nakon što su u JNA otišli Saks i Ćilim. Uglavnom, odlasci u vojsku često su bili glavni ometajući faktor za normalan rad grupa. Kada je Vladimir Spremo 1969. godine otišao u vojsku, "Sveci" su tražili novog pevača. Pokušali su sa Vericom Mesaroš, ali je mikrofon uzeo Matija, a novi gitarista grupe postao je Marijan Leši. Grupi se priključio i već iskusan muzičar i nastavnik u muzičkoj školi, Vladimir Kovačević, koji je nekoliko godina, nakon odlaska iz orkestra "Mladost", svirao u Zrenjaninu. Ova postava "Svetaca", Matija Gajin - vokal, Marijan Leši - gitara, Antal Sabo - bas, Jovan Buter - bubnjevi, Aleksandar Karadžin - klavijature i Vladimir Kovačević - truba i trombon, bila je i najbolja tokom postojanja grupe.

 

Osnivač "Svetaca" Matija Gajin je pre odlaska u JNA, krajem 1970. godine poslednji put pevao i svirao sa svojim orkestrom. "Sveci" su svirali u sali Narodnog pozorišta, a umesto Antala Saboa, bas je svirao Miloš Iličin Ćilim, nekadašnji basista rivalske grupe "Svađalice". Tako je završeno jedno poglavlje kikindskog rokenrola.

 

zidGitare i gramofoni: Tokom šezdesetih nije se nimalo insistiralo na sopstvenim kompozicijama. Publika je bila gladna stranih hitova, jer sem na igrankama i gitarijadama nije imala priliku da ih čuje. Ploče su se nabavljale u inostranstvu ili se slušao radio. I pored toga, mnogi muzičari su pokušavali da "prave" sopstvene "stvari". Sopstvene kompozicije, ali po uzoru na svetske idole, prvi su stvarali početkom šezdesetih "Šampioni" iz Mokrina, zatim, skoro deset godina kasnije, "Atomi" iz Banatskog Velikog Sela. Situacija se sredinom sedamdesetih popravila u korist autora. Mnoge grupe imale su i svirale sopstvene komozicije. Pesme su uglavnom bile ljubavne, ali su se bavile i problemom komunikacije, ređale iskustva, opisivale svakodnevicu ili maštanja. U početku veoma stidljivo, a kasnije uz puno poštovanje publike koja je vremenom autorske pesme zavolela, iako nikada i nigde nisu objavljivane, te pesme su ostale mali kikindski hitovi, kojih se rado sećamo. Bila je to nova, prava prekratnica u razvoju kikindskog rokenrola.

 

Kako mnogi kažu, prvi bend u Kikindi koji je svirao sopstvene kompozicije, sredinom sedamdesetih, bila je grupa "Os digiti" Paje Borovca, pevača i gitariste, Zorana Savuljeskua basiste i Vlade Grahovca, bubnjara. Sa pesmom Zizija Kovačevića "Savet", grupa "Mars" je 1976. godine ušla u finale popularne melenačke gitarijade. Istu pesmu je svirao i sledeći Zizijev bend - "Zvučni zid". Na gitarijadi u Zmajevu, decembra 1980. godine, "Zvučni zid" je osvojio prvu nagradu publike i drugu nagradu žirija. Pored "Saveta", svirali su i "Pesmu o Titu" i pesmu o tada aktuelnom ubistvu Johna Lennona. Sve tri pesme su bile balade, a Zizi se seća da su, u trenutku kada su svirali "Pesmu o Titu", mnogi u publici plakali.

 

Grupa "Griz i jaja" je nastala od benda "Magla", početkom 1980. godine. U grupi su Voja Kosić i Feri Sabo svirali gitare, Miša Grbić bas, Vlada Grahovac bubnjeve, a prateće vokale su pevale Mirna Radovanović i Vera Žilinski. Na gitarijadi koju je u "Mikinici" organizovao SIZ za kulturu, "Griz i jaja" su pobedili sa hit pesmom Miše Grbića "Grizi jaja". Kao nagrada, grupi je obećano da će snimiti ploču, međutim, to se nikada nije dogodilo. Najveći hit grupe "Yeti" bila je pesma "Ona ima love". Muziku je komponovao Andrija Šajn Joca, a tekst je napisao Đura Njagrić. Mokrinska grupa "Krin" je od 1974. do 1978. godine nastupala u najboljoj postavi: Žarko Novakov Žakalj je pevao, Žika Kulauzov i Miloš Čobanov Čoka su svirali gitare, Milorad Gavrilov Debeli klavijature, Mile Kulauzov bas gitaru i Cvetko Reljin Lalica bubnjeve. Žakalj, Žika, Čoka i Lala su 1978. godine u novosadskom "Studiju M" snimili dve kompozicije grupe "Krin" - "Dunavski kej" i "Mokrin", koja je imala ubitačan refren: "... rokenrol tuku na njivi..."

 

Kada su u gradu počele da se otvaraju prve diskoteke, publika željna provoda polako je počela da okreće leđa živoj svirci i sluša hitove koje su puštali Stiv Vojvodić, Arči i braća Grabić. Rok bendova u Kikindi je, i pored toga, bilo ("Far", "Mars", "Živi zid" "Bonton", "Formula I"...). Tako je, na primer, 1977. godine, na koncertu u "Partizanu", grupa "Bonton" (Zoran Milešević - gitara i vokal, Saša Timofejev - bas, Mika Gurzulov - klavijature i Marjan Pete - bubnjevi) nastupala uživo, a legendarni disk džokej Arči je u pauzama svirke puštao ploče. Zabava je, prema rečima Timofejeva, trajala od 5 popodne do 11 sati uveče. "Bonton" je imao svega sedam uvežbanih pesama, od čega dve sopstvene kompozicije, koje je te večeri "izvrteo" više puta.

 

majAkustičari iz "parkića": Ko god je počinjao i učio da svira, prvo je koristio akustičnu gitaru. Najpre zbog cene, a zatim zbog toga što se akustična gitara idealno uklapala u ondašnji radnoakcijaški milje. Nemojmo zaboraviti pevačko zabavljačku tradiciju u "parkiću" sedamdesetih godina. Sedamdesete su bile idealne za nastanak prvih akustičarskih bendova.

 

Maja 1974. godine osnovana je grupa "Maj". Šandor Melank i Radica Petrović su svirali gitare, Zoran Banković bas, a bubnjeve Siniša Aleksić Lupus. Sa grupom su pevale četiri devojke: Dobrila Živić, Tanja Novaković i sestre Snežana i Vesna Zorić. Nastanak grupe bio vezan za period kada su njeni članovi provodili večeri muzicirajući u parku. Ipak, "Maj" je imao i "električnu", mušku varijantu pojačanu klavijaturistom Dušanom Radakom Njonjom, bubnjarima Bucom Nikolićem i Lalicom (jer je Lupus već počeo da studira u Beogradu) i gitaristima Slobodanom Vujinom Guletom i Stevanom Vojvodićem. Grupa je trajala godinu dana, a razišla se kada su članovi otišli u Beograd na fakultet.

 

Članovi grupe "Far", Voja Kosić i Miša Grbić, takođe su imali "akustičarski projekt" koji se zvao "Ambrozija". Sa njima su nastupale sestre Dragica i Mira Jarić, a u novosadskom "Studiju M", 1978. godine, snimili su pesmu "Balada o prolaznosti". Reči ove balade je napisao Arsen Dedić, a Miša i Voja muziku.

 

Krajem sedamdesetih u mađarskom domu i u Velikim Livadama nastupala je akustičarska grupa "Ave Maria", koja se oslanjala na coutry & blues muziku. U grupi su svirali: Laslo Santo Laci - saksofon, Aleksandar Timofejev - kontrabas, Joca Šajn i Slobodan Živanović Bob - gitare i Zoli Tot - klavir.

 

Drugi talas akustučara u Kikindi, dogodio se već početkom osamdesetih. Prvi, veliki koncert, akustičari su imali u sali mađarskog doma, a zatim, još bolje organizovan, u Narodnom pozorištu, maja 1983. godine. Tada su nastupili "Nesalomivi", osmočlana grupa nastala 1982. godine: Zorica Bešlin - klavir i vokal, Jasna Kenžević - vokal, Mirjana Damjanović - flauta i vokal, Goran Bjelanović Praki, Karči i Dragan Grbić Aligator - gitare i vokali, Goran Tepavac Krele - bas i Milan Cvetičanin Meca - bubanj. Osim nekoliko svojih pesama, "Nesalomivi" su svirali kompozicije Boba Dylana, Joan Baez i grupa Crosby, Still, Nesh & Young, Pink Floyd i The Band. Na koncertu u pozorištu nastupili su i Radica Petrović kao solista, duo koji se zvao "Nalog za hapšenje" (Đurica Grastić - gitara i Đoka Poznanović - usna harmonika), Vlada Srdić i kantri grupa "Pony express".

 

Grupa "Pony Express" je osnovana početkom osamdesetih i uspešno je nastupala na festivalima kanti i blue&grass muzike. U "Pony expressu" Radica Petrović je svirao gitaru i bendžo, Laslo Santo Laci gitaru, mandolinu i bendžo, Slobodan Živanović Bob gitaru i bendžo, Dušan Milosavljević Džulijus gitaru, Janoš Borbelj Eči violinu, Tibi Labadi bas gitaru i Geza Balaž Gari kontrabas. "Pony express" je osvojio drugo mesto na Međunarodnom County festivalu u Mariboru.

 

Neki kikindski akustičari (Praki, Bob, Laci, Tibi, Meca i Jasna Knežević) sarađivali su sa pozorištem i Šanjijem Kelemanom; komponovali su i izvodili pozorišnu muziku i učestvovali u predstavama. Jasna Knežević, Goran Bjelanović Praki i Dragan Grbić su kao akustičarski trio nastupili u Rijeci novembra 1985. godine prilikom uzvratne posete Kikinđana u organizaciji Domova omladine Rijeke i Kikinde.

 

"Parkić" je nestao nakon rekonstrukcije glavne ulice i izgradnje trga 1982. godine.

 

nastaviće se...

 

Autor: Vladislav Vujin

 

(U tekstu je spomenut samo mali broj grupa i članova, tako da molim čitaoce-rokere, koji se ovde "nisu našli", sačekaju "Mali krug", knjigu o kikindskom rokenrolu)

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement