Profil: Marko Gvero, glumac kikindskog pozorišta

Teško se naljutim, ali se naljutim jako

Marko Gvero je rođen u Beogradu 1975. godine. BK akademiju je upisao 1995. godine, u prvoj generaciji, u klasi profesora Ivana Bekjareva. Po završetku, radio je honorarno u nekoliko beogradskih pozorišta, na kragujevačkoj sceni i u pozorištu u Sremskoj Mitrovici. Na Letnjoj sceni kikindskog pozorišta počinje da radi 2000. godine kao honorarac, a od 2003. je stalno angažovan u ovom pozorištu. Nagrađen je za ulogu u predstavi „Beogradska trilogija“ Biljane Srbljanović, koja je izvođena u sremskomitrovačkom pozorištu.

Do sada ste odigrali niz uloga. Da li ste se u nekoj od njih prepoznali?
- Ni u jednoj u celosti, ali u svakoj sam pronašao po "komad" sebe, pa bi se od svih dosadašnjih mogao sklopiti jedan Marko.

Da li Vam se dešava da zaboravite tekst za vreme predstave i kako se onda snalazite?
- Ne često, a i kada se desi, u pomoć pozivam sva raspoloživa i upotrebljiva sredstva: improvizaciju, suflera, partnera, duge dramske pauze... "Kada ne znaš šta da kažeš, a ti se samo čudi." (savet jednog starijeg kolege)

Želite li da se oprobate i na filmu?
- Naravno, ali bih bio vrlo probirljiv.

Koga biste najradije glumili: Spajdermena, Čaplina, Poaroa ili...
- Sumnjam da sam idealna podela za nekog super-heroja. Rado bih igrao Čaplina, kada bi mi neko to dozvolio.

Da Vam se pruži prilika, za partnerku u filmu biste odabrali...
- Sašu Balmazović. Talentovana je, senzibilna i odlično se kapiramo.

Da zaradite ogroman honorar, šta je to što biste prvo kupiti?
- Norveško državljanstvo i parče polarne noći.

Nakon duže vožnje taksijem, shvatili ste da ste zaboravili novac. Šta ćete uraditi?
- Slegnuo bih ramenima, osmehnuo se čedno i ponadao se da i taksisti rade svoj posao iz ljubavi.

Koje je Vaše omiljeno jelo i umete li da ga pripremite?
- Viršle. Evo i recepta: u šerpicu sipati 3 dl vode i u istu spustiti 2-3 viršle (proizvođača po želji), a zatim čekati da voda provri. Viršle zatim nežno izvaditi, spustiti u tanjir i poslužiti ih sa mnogo majoneza.

Postoji li neka knjiga kojoj se stalno vraćate?
- "Mali princ". To je definitivno knjiga koje se preslišavam u raznim periodima svog života.

Šta prvo uradite kada se probudite?
- Poljubim svoju ćerku Janu, jako, jako...

Najluđa stvar koju ste uradili?
- Služio sam vojni rok.

Da li biste to uradili ponovo?
- "Samo se budala dvaput spotiče o isti kamen."

Da li biste otišli na sastanak na slepo?
- Obavezno. Avanture u nepoznato i neistraženo neobično volim.

Da li se lako naljutite?
- Teško se naljutim, ali se naljutim jako. Ljute me glupost i pohlepa, uglavnom.

Šta je to što ženi nikada ne biste oprostili?
- Da samo sebi kupi sladoled.

Da li postoji nešto što uvek može da Vas oraspoloži?
- Da. To je prisustvo moje ćerke Jane. Retko sam neraspoložen.

Gde biste najradije otputovali?
- Definitivno u Norvešku. Boravio sam tamo u dva navrata, uradio jedan projekat i upoznao neke lepe ljude. Divno sam se proveo i osetio božanstvenu atmosferu za rad.

Autor: Olja Tomin