Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Dnevnik: Marija Vasić Kanački

 

Priča o Salonu kod Porte

 

ImageMogli bismo priču o Tački susretanja početi na dva načina: jedan formalan, zvaničan poput: Udruženje za promociju kulture, nauke i umetnosti Tačka susretanja je nevladina organizacija, dobrovoljna, nestranačka i neprofitna asocijacija fizičkih i pravnih lica, osnovana na neodređeno vreme, radi ostvarivanja ciljeva u oblasti promocije i afirmacije kulture i nauke. Sve bi to bili formulaični izrazi, lako prepoznatljivi u opisima velikog broja udruženja koje se bave pomenutim segmentima života. Međutim, priča o Tački je prvobitno nastala kao ideja da iznikne jedno mesto, izmešteno iz svakodnevnice, raznih političkih i društvenih pobuda, rasterećeno elitizma ili populizma, ogoljeno, čistokrvno, okrepljujuće; gde ćemo se sresti razmeniti znanja, iskustva, sposobnosti i nastaviti dalja životna putovanja. Gde ćemo biti inspirisani ili biti inspirator mnogim mladim ljudima. Gde nestaju granice i razlike.

 

Salon kod Porte (Zmaj Jovina 16, Vršac) - naziv za adresu Tačke susretanja, nalazi se kod porte Saborne crkve u Vršcu, nedaleko od Sterijine kuće. Samonikli, puni entuzijazma otvorili smo kapiju po prvi put u februaru 2014. godine. Stara porodična kuća postala je nematerijalno blago. Do sada smo upriličili oko 110 događaja: književne večeri, predavanja, tribine, koncerti, performansi, izložbe, humanitarne akcije; više hiljada ljudi posetilo je mesto. Posebno vodimo računa o gostima; nedostatak novca nadomestimo iznenađenjima, poklonima, nekom prijatnom večerom; gotovo svi imaju osećaj prijatnosti, opuštenosti, kako da su kod kuće. Često gosti ponove dolazak ili glas o Tački pronesu kroz svoj rodni grad. Bilo je tu gostiju iz raznih gradova: Beograd, Novi Sad, Zrenjanin, Novi Pazar, Smederevo, Velika Plana, Kragujevac… Navešćemo imena korifeja bez kojih se ne bi mogla zamisliti savremena srpska, pa i regionalna literatura i kultura: Rada Đuričin, Vasa Pavković, David Albahari, Milisav Savić, Slobodan Zubanović, Enes Halilović, Zoran T. Popović, Srđan V. Tešin, Milan R. Simić, Uglješa Šajtinac, Vule Žurić, Aleksandar Tešić, Slavoljub Stanković, Pavle Zelić, Aleksandar Gatalica, Jelena Lengold, Mileta Aćimović-Ivkov, Goran Skrobonja, Miroljub Stojanović, Muharem Bazdulj, Marčelo, Miroslav Kirin, Aida Bagić, Dragan Velikić…

 

Ideja može nastati od jednog čoveka, međutim, ako se zasniva na entuzijazmu, može opstati jedino ako se u istoj pronađe više nas. Posebnu zahvalnost upućujem Vrščanima, vrsnim intelektualcima koji su svojim angažmanom, kredibilitetom zadužili Tačku, pre svega mislim na najbliže saradnike Vanju Jovanović i Mariju Žamac, dizajnerku, potom tu su: Jelena Marinkov, pesnikinja, Ilija Bakić, književnik, književni kritičar, Dejan Mak, pisac, Željko Pupavac, advokat, Budimir Babić, sociolog, Časlav Vasić, istoričar, Tatjana Gerdec Mrđa, prof. muzike, Andrija Ratković, prof. hemije; sjajna saradnja sa Muzičkom školom "Josif Marinković", Hemijsko-medicinskom školom, Domom učenika srednjih škola, Centrom za promociju nauke iz Beograda, Filmskim centrom Srbije...

 

Nije lako krenuti ni iz čega , pomalo naivno, zaneseno, no mnogo je teže opstati, stvoriti nove vrednosti, pružiti novu vizuru opštenja sa svetom u kome živimo. Bavimo se kulturom u najširem smislu. Ideja Tačke može menjati pojedinca, a to je ozbiljan korak u revitalizaciji čitavog društva. Pripadam srednjoj generaciji, što znači da i dalje imam snage da osluškujem mladež i dovoljno iskustva da stvaram nove tokove koje će oni nastaviti. Ne zameram onima koji ne razmišljaju na sličan način, oni su pristali na letargiju, apatiju, razumem uh. Međutim, uvek koristim priliku da ih, sa manje ili više uspeha, motivišem da se probude. Da zajedno, udruženi, ostavimo našoj deci duhovno nasleđe, vrednost izvan svake druge.

 

Sam naziv Tačka susretanja nastao je kao prevod jednog internacionalnog saobraćajnog znaka Meeting point koji sam ugledala na jednom porodičnom proputovanju; bila sam fascinirana. Mi bismo rekli, hajde da se nađemo kod Krsta, Beograđani kod Konja, Novosađani kod Miletića, a Španci i drugi Evropljani rekli bi Meeting point! Kada je ideja o udruženju sazrela, jasno je bilo koje će ime poneti.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement