Home Home
Otisak Otisak
Profil Profil
Intervju Intervju
Kolumne Kolumne
Globtroter Globtroter
Dnevnik Dnevnik
Bunker Bunker
Arhiva Arhiva
Najave Najave
Scena Scena
Anketa Anketa
Kontakt Kontakt


 

Srđan V. Tešin: Alternativni vodič kroz Vavilon (61)

 

Putovanje po sećanjima

 

ImagePre nego što sam pošao u zabavište, čuvali su me baka i deda. Njihov prvi komšija bio je M., pilot JAT-a. M. bi povremeno mojoj baki doneo poklon s puta. Najčešće bi to bio JAT-ovi ogromni, zidni kalendar, štampan u koloru. Baka ih je imala na desetine: u dnevnom boravku iznad šivaće mašine, u letnjoj kuhinji pored zelenog kredenca, u spavaćoj sobi iznad bračnog kreveta, tik pored fotografija s venčanja, u hodniku pored saksija s muškatlama, na tremu ispod police s flašama. Gotovo da nije bilo zida na kom nije visio barem jedan kalendar s prelepim umetničkim fotografijama svetskih metropola ili prirodnih lepota Jugoslavije. M. je mom dedi donosio džepne JAT-ove kalendare, koje je ovaj držao u svom novčaniku od teleće kože. Taj buđelar je, zapravo, jedini predmet koji je moj deda doneo sa svojih putovanja. I on je, poput M., koji je upravljao Boingom, krstario svetom, ali kao ložač na prekookeanskom brodu. Ukrcao se u rumunskoj luci Konstanca i plovio Mediteranom i Atlantskim okeanom. Nameravao je da se nastani u Buenos Ajeresu, ali je, zbog gluposti koju je napravio, morao da se prvim brodom vrati u Evropu. U Kardifu je radio u mesari i izučio kobasičarski zanat. Vratio se u Mokrin u kaputu s astragan kragnom i jednim kartonskim koferom. Mojoj baki je to bilo dovoljno da se zaljubi u tog svetskog putnika.

 

Kada ne bi leteo, M. bi vreme provodio u porodičnoj kući u Mokrinu. Tačnije, bio bi u voćnjaku, vinogradu ili na njivi. Na jednoj fotografiji je snimljen kako, sedeći pored mog mladog oca, vozi konjsku zapregu, do vrha natovarenu posečenim stabljikama kukuruza. Taj stasiti brkajlija je koliko juče vozio mlaznjak, da bi već sutradan seo na sic špeditera, uhvatio kajase i poterao dva vranca. Svi smo voleli M. i njegovu porodicu, ali mom stricu je on bio pravi idol. Više od svega, moj stric bi se radovao isluženoj pilotskoj uniformi i šapki koju bi dobio, s vremena na vreme, od M. Moj atletski građeni stric bi obukao uniformu, na glavu bi natukao šapku, a onda bi tako uparađen obilazio sve seoske kafane. Kako su se samo zlatile oficirske epolete na pilotskoj uniformi mog strica, koji je tek nedavno prvi put zaista leteo avionom o kojima je umeo tako zavodljivo da priča za šankom.

 

Obožavao sam da putujem s porodicom na more. Putovanjima "fićom" i "zastavom" na more sam posvetio gotovo ceo roman. Stric je vozio "fiću" boje kafe, a moj otac narandžastu "zastavu". Bila su to epska putovanja. Prvo bismo svratili u Velike Zdence, kod moje tetice, koja je, udavši se za darovitog Slavonca, slikara i trubača, zauvek otišla iz Mokrina. Voleo sam te jednodnevne pauze u Slavoniji. Sećam se i prelaska preko Velebita i prvog odsjaja sunca na morskoj pučini. Ti polaroidni prizori su ostali trajno urezani u moje pamćenje. U Murteru ili Betini smo odsedali kod naše dalje rođake, koja je iz zdravstvenih razloga kupila kuću na moru. Ta baba-teta je volela da - kako se to kaže u Banatu - povuče talog iz vinskog bureta, pa su ona i moj stric, koji je s majčinog mleka prešao na vino, bili uvek u centru svih marifetluka, što je moju strinu dovodilo do ludila, da bi je kasnije odvelo čak do Kanade u kojoj i danas živi. Krstarili smo Kornatima i na Ostrvu Svetog Roka jeli tek ulovljeni zubatac. Ni Jason mi nije bio ravan u avanturama.

 

Sećam se i školskih ekskurzija. Autobusima smo kristarili od Bohinja, preko Briona, do Mostara, Mrkonjić Grada, Jajca ili Drvara. U Sarajevu sam na Baščaršiji kupio album Džonija Keša, a na Bledu pazario duboke puma patike, bez kojih si u školi bio niko i ništa. O besanim noćima u hotelu na Jastebcu, bolje da ništa i ne govorim.

 

Iako me je književnički posao vodio na najrazličitije strane sveta, još uvek me pomisao na putovanje seća na detinjstvo, na porodične misteriozne priče o dedinim lutanjima morima i okeanima, na JAT-ove kalendare, na sigurnu vožnju "fićom" i "zastavom" s putničkim koferima vezanih kanapom od kudelje za krovne nosače ili na graju u autobusu punom razularene školske omladine.

 
Knjige
 
Galerija
 
Strip
 
Muzika
 
Film
Advertisement